Машински материјали
Најчешће коришћени машински материјали су:
Према намени, машински материјали се деле на:
Метали и њихове легуре најзаступљени су материјали у машинству због својих добрих својстава (особина) за израду разних елемената машина и конструкција.
Метали се у природи не налазе често у елементарном облику, већ у облику својих руда. Чисти метали (гвожђе, алуминијум, бакар, никл, цинк, хром, олово, калај...) ретко се користе али већу примену имају њихове легуре.
Гвожђе је легура железа и угљеника (од 2% до 6,67%), као и других легирајућих елемената (силицијум, манган, и др.) Добија се топљењем железних руда у високим пећима као сирово гвожђе.
Сирово гвожђе може бити бело и сиво сирово гвожђе (ливени гвожђе). Ливено гвожђе има 2,5-4% угљеника и других примеса. Користи се за израду одливака у ливницама гвожђа.
Сагоревањем кокса у високој пећи повећава се температура. Пошто се руда нађе на повишеној температури и у непосредном додиру са угљеником из кокса, долази до сједињавања угљеника и кисеоника из руде (одузимање кисеоника из руде) и до појаве истопљеног сировог гвожђа, које се, пошто је теже, скупља на дну пећи. Шљака и сирово гвожђе повремено се испуштају из пећи у специјалне ватросталне посуде. Шљака служи као подлога за насипање пруга, за израду минералне вуне, цемента, вештачког ђубрива и др.
Најчешће коришћени машински материјали су:
- матални материјали: чисти метали (гвожђе, алуминијум, бакар, никл, цинк, хром...)
- полимерни материјали (пластичне масе, гума, лепкови...)
- керамички материјали
- композитни материјали
Према намени, машински материјали се деле на:
- конструкционе - за израду конструкција, машинских елемената, уређаја, машина и постројења; морају да имају одговарајућа механичка својства, посебно чврстоћу, и треба добро да подносе оптерећења
- помоћне - за израду мање оптерећених делова, изолационих и корозионо отпорних слојева, заптивача, пластичних зупчаника;
- погонске - углавном материјали органског порекла: горива и мазива
Метали и њихове легуре најзаступљени су материјали у машинству због својих добрих својстава (особина) за израду разних елемената машина и конструкција.
Метали се у природи не налазе често у елементарном облику, већ у облику својих руда. Чисти метали (гвожђе, алуминијум, бакар, никл, цинк, хром, олово, калај...) ретко се користе али већу примену имају њихове легуре.
Гвожђе је легура железа и угљеника (од 2% до 6,67%), као и других легирајућих елемената (силицијум, манган, и др.) Добија се топљењем железних руда у високим пећима као сирово гвожђе.
Сирово гвожђе може бити бело и сиво сирово гвожђе (ливени гвожђе). Ливено гвожђе има 2,5-4% угљеника и других примеса. Користи се за израду одливака у ливницама гвожђа.
Сагоревањем кокса у високој пећи повећава се температура. Пошто се руда нађе на повишеној температури и у непосредном додиру са угљеником из кокса, долази до сједињавања угљеника и кисеоника из руде (одузимање кисеоника из руде) и до појаве истопљеног сировог гвожђа, које се, пошто је теже, скупља на дну пећи. Шљака и сирово гвожђе повремено се испуштају из пећи у специјалне ватросталне посуде. Шљака служи као подлога за насипање пруга, за израду минералне вуне, цемента, вештачког ђубрива и др.